
На Богојављење 2025. године
На реци Ресави, подно манастира Манасије, у пливању за Часни Крст, први је стигао и Часни Крст понео наш Пиносавац, Немања Цветић.
Прочитајте више...- Новости и обавештења -
Храм припада архиепископији београдско-карловачкој. Планови за изградњу храма у Пиносави су на иницијативу мештана, почели да се реализују 2003. године, а на други дан Васкрса наредне године је патријарх српски Павле освештао темеље будуће цркве.
Детаљније о цркви прочитајте овде.
Насеље Пиносава је познато још у средњем веку, али је тада била познатија по имену Колари. Први пут се помиње у попису од 1572. године, а по попису из 1528. и 1560. године, постоји податак да се на месту где се налази Пиносава налазило место Колар. У пиносавачком атару, крај који је добио име по том насељу налази се према Авали и зове се Коларнице.
Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.
Апостоле свјатиј и евангелисте Марко, моли Милостиваго Бога, да прегрјешениј остваљеније подаст душам нашим.
(Свети апостоле и еванђелисто Марко, моли Милостивог Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.)
У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене, тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја, јако свјет столи Церковниј. Сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко Богогласе: Моли тобоју Благовјестимаго Бога, да согрјешениј остављеније подаст душам нашим.
(Од врховног апостола Петра се научивши, апостол Христов си био, и као сунце на све стране си засијао. Александрији си био украс, блажени, тобом се Египат од обмане демонске ослободио и еванђељским твојим учењем просветио си све, као светли стуб Цркве. Зато твоју успомену поштујући, светло славимо, Марко Богогласни: Моли Бога Кога си кроз Еванђеље благовестио, да подари опроштај грехова душама нашим.)
С висоти пријим благодат Духа, риторскаја плетенија разрушил јеси, апостоле, и јазики всја уловив Марко всеславне, твојему Владицје привел јеси, Божественоје проповједав евангелије.
(С Небеса примивши благодат Духа Светога, говорничке мреже си разрушио, апостоле, и све народе си уловио, Марко свеславни, твоме Владици их приволећи, проповедајући Божанско Еванђеље.)